Jedna neobicna prica.
U Kevljanima kod Šerifa - Šere Velica na sred imanja velika gomila zemlje. On je kuci koju je sa puno ljubavi gradio više godina, a koja je iz mržnje nicim izazvane srušena 1992. godine, podigao spomenik.
Velika gomila zemlje. Prica mi Šero: ispod ove zemlje je moja kuca koju sam ja zaradio radeci u Njemackoj 14 godina. Jedan dio života ostavio u Njemackoj i vecinom sam investirao u ovu kucu. Od 1970 do 1974 sam sagradio ovu kucu i trajala je do 1992. godine kad su skoro sve kuce na podrucju Kozarca sravnjene sa zemljom.
Ovdje u Kavljanima kad smo poceli da se vracamo samo smo našli ruševine. Onoga momenta kad sam ja odlucio da nešto radim, ideja mi je bila od prvog momenta da sacuvam materijal od kuce koja je srušena te 1992. godine. To je bio dio mene, ja ne slavim kamenje, cigle, to je samo materijal ali mene je emocija vezala za sve to. Iz tog razloga sam odlucio da uradim pomalo nesvakidašnju stvar. Odložio sam sav materijal (ostatke od kuce) na sred svoje njive i to je cekalo godinama. U meduvremenu ja sam se razbolio, izmedu ostalog godinu i po bio šlagiran, a mogu slobodno reci da su to posledice logora.
U Švedsku sam otišao 1992. iz logora i tamo sam odnio svoje probleme, svoje traume i svoje bolesti. Cijelo vrijeme boravka u Švedskoj, mene je nosila nada i želja da se vratim u moje Kevljane, mojoj kuci, da prodem avlijom gdje sam odrastao. Kad su se stekli uslovi da se vratim, došao sam, našao gomilu materijala i odlucio da to sve sacuvam da ne bacam po nekim jarugama, jamama, putevima. Sve sam otjerao na sred svoje njive i to je cekalo gotovo 15 godina.
Momenat kad sam ja dobio finansijske i druge mogucnosti odlucio sam da svoju kucu na neki nacin zatrpam, možda sahranim ili neznam kako bih vec to nazvao ali moja kuca je ovdje zatpana pod ovom zemljom. Ovo kad bolje pogledaš asocira na neki mezar.
Moja poruka bi bila, jednom je moja kuca bila uspravna pa je pala. Možda ce i ovo pasti neznam kako stvari stoje, mi smo i 92. govorili nece, nece nas, medutim desilo se. Možemo uzeti teoretsku mogucnost da kuca ponovo može pasti, a ovo je sad zemlja i ovo nit ko moža zapaliti niti srušiti. Ako se nekom isplati da ovo ravnaju nek ravnaju ja sam ovdje uložio dosta novca.
Gore na vrhu ovog spomenika mojoj kuci, cu posaditi drvo, travu, sa strane možda cvijece, pa cemo možda nekad i kahvu popiti.
Zašto sam ovo uradio, ne znam možda ostane jedna uspomena nešto što ce me podsjecati dok sam živ, a možda i moju unucad, na neko vrijeme koje je prošlo i na kucu koju sam imao.
Ja ne prizivam sad osvetu ili nešto drugo, prosto ono što mi je bila želja da uradim ja sam uradio.
Imam još jednu namjeru, ovdje u podnožju ove kupe stavit cu jedan mramorni kamen na kome ce pisati "Ljubav gradila, mržnja rušila" i datum kad je kuca bila citava i kad je srušena.
Pogledajte Video
{youtube}5ZJvcXJjodc {/youtube}
Nijaz-Caja Huremovic